ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У СМЕДЕРЕВУ  

  – некад и сад   –

 Законом о државном тужиоштву из 1929. године, донетим у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, први пут је у Србији организација и надлежност органа оптужбе целовито уређена, формирањем тужилаштва као посебног органа. Пре тога, овлашћења јавне тужбе вршиле су полицијске власти и судови. По овом Закону, државно тужилаштво се, као орган извршне власти, бавило покретањем извиђаја и истраге, као и подизањем јавне оптужбе, при чему је државне тужиоце и њихове заменике  постављао краљ, на предлог министра правде.

Јавно тужилаштво у Смедереву има вишедеценијску традицију. Пре Другог светског рата, у Смедереву је постојао Окружни суд, пред којим је поступало државно тужилаштво, будући да је поменутим Законом о државном тужиоштву из 1929. године била устројена организација  тужилаштва тако да је обухватала државна тужилаштва која поступају пред окружним судовима, виша државна тужилаштва која поступају пред апелационим судовима, док је као  највише у хијерархији, постојало  Врховно државно тужилаштво.

У периоду окупације за време Другог светског рата, у Смедереву се рад правосудних органа одвијао у отежаним условима, па су тако државно тужилаштво, као и оба суда, Окружни и Срески, исељени из судске зграде и усељени у неодговарајуће просторије у граду.

Послератно уређење јавног тужилаштва у Југославији, започело је Одлуком о оснивању јавног тужилаштва коју је донело Председништво АВНОЈ-а, на основу које је Јавно тужилаштво званично кренуло са радом 13. фебруара 1945. године, са два основна задатка – кривично гоњење учинилаца кривичних дела и контрола законитости рада државне управе и правосуђа.

Правни основ тужилаштва, задаци и организација прецизно су одређени Уставом Федеративне Народне Републике Југославије, донетим 31. јануара 1946. године, којим је одређено да је јавно тужилаштво специфичан контролни орган Народне скупштине, док је Законом о јавном тужилаштву из исте године, предвиђено да је тужилаштво независтан орган, подређен само јавном тужиоцу Федеративне Народне Републике Југославије.

Иако зачеци рада послератног јавног тужилаштва датирају од раније иследничке службе у саставу војних и народних судова, сматра се да је почетак рада јавног тужилаштва у Смедереву, као окружног органа,  крај 1945. године, када је почело са радом као испостава Окружног јавног тужиоца округа београдског у Београду. Наиме, крајем децембра 1945. године, одржан је састанак у Београду, за округ београдски којем је Смедерево припадало, на ком је присутнима указано на улогу и значај тужилаштва и  одређени јавни тужиоци за поједина места у којима ће да раде.  На челу испоставе у Смедереву налазио се помоћник окружног јавног тужиоца, који у свом раду није био самосталан, већ је поступао по упутствима и директивама окружног јавног тужиоца.

 Окружно јавно тужилаштво у Смедереву је као посебно окружно тужилаштво, а не испостава београдског окружног тужилаштва, формирано 6. маја 1956. године, када је и отпочело у таквом организационом облику са радом. Поступало је пред Окружним судом у Смедереву који је основан исте године укидањем одељења за срез Смедерево при Окружном суду у Београду. Територијална надлежност Окружног јавног тужилаштва у Смедереву је првобитно обухватала Смедерево и Велику Плану, а после укидања Окружног суда у Београду за срез Младеновац, 1960. године,  проширена је и на територију општине Смедеревска Паланка, као и Младеновца, који је после десетак година, као београдска општина, припао у територијалну надлежност Окружног суда у Београду, односно Окружног јавног тужилаштву у Београду.

У међувремену, и поред више промена устава и закона о јавном тужилаштву, у установљеном организационом облику и називу, Окружно јавно тужилаштво у Смедереву  је функционисало до доношења законских решења из 2008. године, који су ступили на снагу почетком 2010. године, када је промењен  назив тужилаштва у Више јавно тужилаштво у Смедереву, са територијаном надлежношћу која је обухватала  град Смедерево и општине Смедеревска Паланка и Велика Плана.

Новим Законом о  седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава из  2013. године,  у месну надлежност је додата и општина Ковин, тако да данас подручје  месне надлежности Вишег јавног тужилаштва у Смедереву обухвата популацију од више од 230.000 становника и у чијем оквиру се налазе два подручна основна тужилаштва – Основно јавно тужилаштво у Смедереву и Основно јавно тужилаштво у Великој Плани. Стварно је надлежно за поступање против учинилаца кривичних дела за која је као главна казна прописана казна затвора преко десет година, као и за одређена друга кривична дела предвиђена законом.

Више јавно тужилаштво у Смедереву смештено је у згради саграђеној у периоду између 1886. и 1888. године, која је била намењена за тадашње Начелство, али се касније у њу уселио Окружни суд. Грађена је у духу европске архитектуре и једна је од првих значајних грађевина у Смедереву. Обликована је под утицајем  академизма са краја 19. века са стилском обрадом са елементима класицизма и ренесансе, по пројекту Александра Бугарског, најзначајнијег архитекте свог времена у Србији, који је,  између осталог, пројектовао зграду Народног позоришта и Новог двора у Београду. Данас се у овој згради, поред Вишег јавног тужилаштва у Смедереву, налазе Основни и Виши суд у Смедереву, који управља зградом.

2024.година